На 1-ви август 1998- ма година по повод Втората средба на прогонетите деца од Егејска Македонија во 1948- ма година, македонскиот поет, есеист, препејувач и публицист Анте Поповски, (роден на 3- ти јуни 1931- ва во Лазарополе, умре на 1- ви октомври 2003- та во Скопје) во весникот објави еден извонреден текст под наслов „Го прескокнавме ли прагот? Меѓу телесната смртност и духовната бесмртност" посветен на 50- годишнината на егејската голгота.

Во неа Поповски, меѓу другото, се залага за донесување на национална програма која „треба да биде проста и строга македонска книга", наша „книга на книгите", наша „втора Библија".

Текстот го преобјавуваме во целост.

Povodot e pove}e od trogatelen: Vtorata sredba na progonetite deca od Egejska Makedonija vo 1948 godina dojde da go vosfali podvigot na ona makedonsko pokolenie koe, otkornato od tatkovinata i progoneto od nea, celi 50 godini frlano od o~aj vo o~aj i od neizvesnost vo neizvesnost, gi zapi{a onie stranici na makedонската историја кои жртвата ја возвишија како израз на нашиот национален подвиг. Оние кои и покрај сиот ужас на прогонот останаа живи- сега дојдоа во својата татковина и во името на оние кои веќе ги нема. Тие дојдоа да ја видат, допрат и да ја целуваат својата земја, земјата на нивните татковци и браќа и, дај Боже- земјата и на нивните деца и внуци!

Prirodno, samo od sebe proizleguva pra{aweto: kakov grev napravi toa pokolenie, tie de~iwa od dve do ~etirinaeset godini, da bide prokolnato i kazneto da talka od nemilo do nedrago so znakot na Kain na ~eloto? Koja be{e taa te{ka vina poradi koja decata bea drpnati od pazuvite na nivnite majki za potoa da bidat progoneti otade moriwata i otade stepite?

Nekoi me|u nas se u{te se se}avaat na tie epski sliki od makedonskata nacionalna biblija: goloraki de~iwa tovareni vo ko{ovi, so denovi i so no}i se proviraa me|u mrtvite stra`i na granicata, iska~uvaj}i gi planinskite skrki i kamenari; progoneti od svojata rodna grutka, razdeleni od svoite tatkovci i majki, goli i bosi kako de~iwata nad koi demnee{e me~ot na Irod, tie le`ea rasfrleni po dvorovite na makedonskite crkvi i manastiri, ~ekaj}i par~e leb ili velence za da se podza{titat vo no}ite; bosonogi de~iwa koi so meseci bdeeja po `elezni~kite krstopati za potoa da bidat odvedeni me|u nepoznatite lu|e i tu|i tatkovini...

Nie koi se se}avame na ovie sliki, mo`eme li, barem - denes, da dademe odgovor: {to se slu~uva{e vo tie ~asovi so na{eto nacionalno dostoinstvo i so na{iot ~ove~ki moral? Zo{to tie deca ne bea zadr`ani vo na{ite domovi, za site zaedno da go spodeluvame u`asot na na{ata nacionalna katastrofa? Za koj storen grev i samite nie gi kaznivme sopstvenite deca i gi prokolnavme so sudbinata na Kain? Ova pra{awe ~eka sestran odgovor.

Ne tolkuvawata i pojasnuvawata, tuku re{itelnosta i odgovornosta na edna nacija se odgovor na nacionalnite tragedii.

Znakot na Kain so koj e obele`ano ova na{e potomstvo ja deli telesnata smrtnost od duhovnata besmrtnost. Od toa na{e prokolnato i progoneto potomstvo izrasnaa golemi nacionalni veli~ini: vo naukata i vo muzikata i vo slikarstvoto i vo literaturata. I ne samo vo na{ata nacionalna sredina: nasekade kade {to izrasnaa i se formiraa tie deca ostavija dlaboki tragi na vozvi{enost i red, kako izraz na blagodarnost kon onie koi so golema ~ove~ka qubov ja spodelija dramata i sudbinata na nevinite deca od Makedonija.

VISTINI NEMOLIVI I SOGOLENI DO KOSKA

Edmund Li~, razmisluvaj}i za mitolo{kiot kontekst na Kainoviot znak, }e re~e deka toj znak, kako egzistencijalen paradoks, ja odrazuva seta protivre~nost pome|u telesnata smrtnost i duhovnata besmrtnost; ozna~eniot so toj znak se izdeluva od sredinata i konvencionalniot moral i kako metafora stoi me|u ~ove~kiot podvig i bezbo`nosta. Taa metafora denes e toa potomstvo na Decata-begalci od Egejska Makedonija, koi po porazot na DAG vo 1948 godina bea otkornati od svoite rodni ogni{ta i progoneti niz svetot. Toa potomstvo go voisfaluvame.

Vo niedna okolnost, nastanite svrzani i so Decata-begalci, ne treba da gi gledame i tolkuvame izdeleno od osnovnata strategija i od krajnata cel na na{ite balkanski sosedi kon Makedonija: nejzinoto kone~no zavojuvawe, kolonizirawe i aneksija na makedonskite teritorii i prisvojuvawe na makedonskata istorija. Samo da potsetime deka odvaj desetina godini po Ilindenskoto vostanie 1903, koga zapo~na golemiot progon na Makedoncite od nivnata tatkovina, dojde i do podmolno podgotvenite balkanski vojni, a potoa i do Prvata svetska vojna. Rezultat na seto ova be{e golemiot prolom nad Makedonija: na stotici iljadi Makedonci bea progoneti od nivnata zemja koja vo isto vreme be{e i kolonizirana so inorodno naselenie od maloaziskiot i crnomorskiot breg, od Kavkaz i Ermenija, od Srbija i od Albanija. Barem vo primerot na Makedonija se poka`a deka politi~kata aneksija prestavuva, pred se - kulturna aneksija, odnosno - asimilacija.

Taka celiot HH vek e vek na progonstva na Makedoncite od nivnata rodna zemja. Kone~en rezultat na taa situacija e: ako kon krajot na osmanliskoto vladeewe vo Makedonija, na{ata zemja od etnografska gledna to~ka prestavuva{e edna od najmnogubrojnite nacii na Balkanot i relativno homogena celina - toa kon krajot na ovoj vek sostojbite dramati~no se izmeneti: okolu 60% od makedonskata teritorija e nasilno zavojuvana i anektirana kon Grcija i Bugarija; brojot na makedonskoto naselenie vo trite dela - denes e pomal od onoj na po~etokot na na{iot vek: velikodr`avnite aspiracii na balkanskite dr`avi kon Makedonija i natamu se aktivni... No, HH vek e i vek na neporekliva nau~na potvrda na nacionalnata samobitnost na makedonskiot narod. Toa se tie vistini neumolivi i sogoleni do koska.

SMISLATA NA NA[IOT ISTORISKI OPIT

Nasproti site pogromi koi ne pridru`uvaat niz istorijata, nie se u{te kako da nemame odgovor na najsu{tinskoto pra{awe: na {to ne nau~i na{iot istoriski opit?

Me|u retkite narodi sme na ~ove~kata civilizacija koi imale svoja duhovna i bibliska i predbibliska markacija, no kakvo e na{eto istorisko iskustvo? Vo pra{awe e nekakva predestinacija na makedonskiot narod, od vek vo vek da vleguva se poosakaten i poobespraven, ili pak, nesakaj}i da i pogledneme na vistinata vo o~i - samite od sebesi sozdavame istorija na fragmentirana zemja i sudbina na decimalen narod? Kako da se odgatne tajnata na na{ite nacionalni protivre~nosti i koleblivosti?

Pri obidot ova da go odgatneme nam nema da ni bidat od pripomo{ emocionalnite izlivi i trogatelnite prepovtoruvawa na znajni ili pomalku znajni traumi i drami. Posleden ~as e koga site zaedno }e se obideme da go otkrieme najracionalniot odgovor.

Osnovno e deka potomstvata Makedonci po 1913, nezavisno kade se rodeni i formirani, ne mo`at da se ~uvstvuvaat poinaku osven kako del na edno nasilno razdeleno nacionalno bitie. Toa se potomstva koi so nepodnoslivi bolki gi ~uvstvuvaat otkinatite delovi na nivnata tatkovina i nejziniot podelen nacionalen organizam; potomstva koi se pove}e se uveruvaat deka se del od teloto i od duhot na eden narod, predodreden `rtvata da prestavuva vrhoven i najvozvi{en izraz na negovoto postoewe. Osobeno po ASNOM 1944 i proglasuvaweto na samostojna i nezavisna dr`ava Makedonija! Denes site Makedonci svojata dr`ava ja prifa}ame i ~uvstvuvame ne samo kako istoriski tuku, bezmalku, i kako misti~en fakt! Toa e dr`ava na site Makedonci, nezavisno kade gi rasfrlal viorot na balkanskata istorija,, i site zaedno `iveeme so ~uvstvo deka so ova sme go presko~ile pragot na nacionalniot spas! Okolnostite okolu nas, me|utoa, ne ni davaat pravo sosema da sme uvereni vo toa: ne{tata koi se slu~uvaat vo Kosovo i okolu Kosovo implicitno vo sebe krijat senka i na makedonskata krvava komponenta!

Narod sme koj me|u prvite vo Evropa e hristijaniziran, narod so svoja, edna od najstarite i nezavisni arhiepiskopii pa sepak na{ata crkva - ne ja priznavaat i onie koi i samite proizlegle od nea! U{te pred edinaeset vekovi makedonskiot jazik od Suho i [iroka Solunsko, vleze vo osnovata na crkovnoslovenskiot jazik, kako prv kni`even jazik na site Sloveni - pa sepak ne go priznavaat toj jazik nekoi koi i samite proizlegle od nego: imame ime, edno od najdrevnite, najslavnite i najvozvi{enite - i toa ne go priznavaat; u{te pred deset vekovi sme imale svoja, edna od najsilnite dr`avi srede Vizantija, pa sepak - taa dr`ava na Samoil kako nikoga{ da ne postoela!

To~no poradi seto ova, nikoga{ posle tolku nacionalni katastrofi ne postoela tolku nazna~ena potreba Makedonecot da ja bara svojata smisla kako nacionalen entitet i da otkriva kade e negovoto vistinsko mesto vo svetot. Za razlika od nas Makedoncite, eden od vode~kite principi na evrejskata nacionalna doktrina e: rabinot na decata i na nivnite tatkovci, postojano da im gi prepovtoruva prikaznite od mitskata i istoriskata geneza na evrejskiot narod! Na{ata kauza e: ne vra}aj se nanazad, da ne bi so toa da gi povredi{ sosedite ili drugite! Pogibelna teza! @iv primer na aktivno negirawe na sopstvenite vrednosti!

Na {to treba da ne podu~i seto ova?

Na{eto opstojuvawe niz istorijata za nas Makedoncite, nikoga{ ne mo`e da pretstavuva ostar, strog, precizno limitiran po~etok! Nie sme, kako i site okolu nas, eden krug vo koj sekoj proces na na{eto formirawe prestavuva to~ka {to se nadovrzuva na prethodnata. Vo taa smisla i sozdavaweto na na{ata samostojna i nezavisna dr`ava, ne mo`e da se poima kako ne{to ottrgnato, izdeleno od na{eto v~era i od na{iot istoriski kontinuitet: ne{to {to e oslobodeno od site vlijanija i tekovi na minatoto. So drugi zborovi, na{eto denes ne e fantomski skok preku istorijata, tuku suptilno i makotrpno nadgraduvawe edno vrz drugo na potomstva i potomstva koi se vgradile vo kone~nata cel...

SAKAL, NEKOJ ILI NE, TUKA VO MAKEDONIJA, SE PRAVI REZIME NA BALKANSKATA ISTORIJA...

Kakov e na{iot istoriski opit i kakov e istoriskiot opit na eden drug narod, evrejskiot, na primer, koj ima sli~na i vo mnogu {to istovetna istoriska sudbina kako i na{ata? Na {to ne pou~uva na{eto i na {to nivnoto istorisko iskustvo? Ovaa sporedba, uveren sum, mo`e da ni bide skapocena pripomo{.

Imeno: Halpern Lejvik, evrejski poet na no}ta i apokalipsata, posle site progoni vo Sibir i u`asnata socijalna beda vo koja `iveel rabotej}i kako slikar i poet vo Wujork, ceni deka treba da se pravi precizna distinkcija me|u poimite egzil i dijaspora. Poimot dijaspora, veli Lejvik, ja maskira su{tinata dokolku se izedna~uva so smislata na progonot. Lejvik ceni deka: koj i da e Evrein, koj nezavisno od koja pri~ina ne `ivee vo Izrael, vo zemjata od koja bil proteran negoviot narod - toj Evrein `ivee vo progon! Kruna na toj progon se Amerika i Avstralija. Koga stanuva zbor i za na{ite makedonski sostojbi denes, nezavisno kolku radikalen se ~ini prethodniot stav, ne bi imale mnogu pri~ini toj stav da ne go prifatime. Toa bi zna~elo deka: sekoj Makedonec, koj nezavisno od koja da e pri~ina ne `ivee vo Makedonija, vo zemjata od koja bil progonet negoviot narod - toj Makedonec `ivee - vo progon - vo Avstralija, Amerika, Kanada, vo Bugarija.

Edna vakva teza, samo po sebe, sugerira svoja nadopolna: Makedonecot vo najaktivna forma vo sebesi ja nosi sudbinata na sevkupnata makedonska istorija: nezavisno kade `ivee - toj kopnee da se vrati na svojata tatkovina Makedonija. Onoj koj svesno go otfrla ovoj i vakov kopne` - toj svesno i postapno ja gubi i esencijalnosta na svojata nacionalna biografija, koja vo svojata su{tina e i negova li~na biografija. Toj na takov na~in, ja otfrla najnose~kata karakteristika na svojata makedonska otelotvorenost. No, vo koja Makedonija da se vrati dokolku vo nea ne e negoviot roden kraj?

Taka doa|ame i do narednata su{tina spored koja: i Makedonecot koj ne se ~uvstvuva deka e vo progon - i toj na eden na~in ja gubi esencijalnosta da bide Makedonec! Ednovremeno i Makedonecot vo Makedonija koj tvrdi: sekoj Makedonec nadvor od Makedonija deka nema nikakva fundamentalna vrska, so tatkovinata - toj ja gubi esencijalnosta i smislata na Makedonec!

Sum gledal na{i lu|e koi samo {to }e stapat vo tatkovinata kako se vednat i ja baknuvaat zemjata na svoite predci; kako gi miluvaat koskite na svoite tatkovci i majki... Ah, tie mladi lu|e, si pomisluvam, koi pove}e od sebesi ja qubat tatkovinata na na{ite predci...

To~no e deka Makedonecot od Makedonija bi trebalo da bide posre}en i da `ivee vo pogolem duhoven mir so sebesi i so svojot dom! Toa bi bila osnovnata pri~ina nemu da mu se zaviduva i da se kopnee po eden takov mir i po eden takov dom vo tatkovinata! To~no toa na Makedonecot od Makedonija ne mu dava za pravo da `ivee so arogantna pretpostavka deka e toj etni~ki podostoen od brata mu vo - progon!

No, to~no e i toa deka Makedonecot vo Makedonija denes e na mrtva stra`a, ~uvaj}i ja tatkovinata! Negovata tatkovina denes, nasproti siot privid, e vo najneizvesna i najdelikatna istoriska situacija: taa ili }e bide demokratska dr`ava ili bez traga }e is~ezne vo brutalnosta na tajnite programi za delbi i - predelbi! Denes e sovr{eno jasno deka postoeweto na na{iot narod e svrzano so postoeweto na Makedonija: po~vata e ne{to pove}e od plodovite {to sozrevaat na taa po~va. Mo`e bez sekoj Makedonec - ne mo`e bez Makedonija.

ZO[TO DA NE KANONIZIRAME SVOJA, MAKEDONSKA BIBLIJA? SVOJA NACIONALNA PROGRAMA?

Ona {to od poodamna ni nedostiga, a {to se pove}e se potvrduva kako neophodnost e na{ata nacionalna programa. Vo nieden mig ne smee da se ispu{ti od vid deka sme mala zemja, i u{te - kolonizirana zemja, vo koja site dojdenci koi `iveat vo Makedonija imaat svoi nacionalni dr`avi, za razlika od nas, Makedoncite, na koi Makedonija ni e se: i lulka - i grobnica! Samo po sebe se razbira deka na Evropa i na svetot e neophodna Makedonija so posebnosta na nejzinata nacionalna i kulturna tradicija, so posebnosta na kni`evnite vrvovi ostvareni vo makedonskiot jazik, so posebnosta na nejzinata demokratska vizija za idninata na Balkanot i na svetot. Makedonija na Evropa i na svetot ne im treba kako politi~ki galimatijas so nedefinirana i obezli~na nacionalna vizija. Za da gi za~uvame barem ostatocite od Makedonija - neophodna e taa nacionalna programa po koja pekame so decenii i vekovi...

Na{ata nacionalna programa treba da bide prosta i stroga makedonska kniga. Na{ata kniga na knigite. Na{ata vtora biblija. Bevme odli~ni tolkuva~i na prvata biblija niz vekovite - u{te podobri }e bideme samo na svojata, sopstvenata. Sega e vreme za taa na{a biblija, za{to utre }e bide sosema docna! Vremiwata se te{ki, mnogu ne{ta - nepredvidlivi.

Taa kniga }e bide na{a doma{na kniga, na{a zaedni~ka kniga i kniga na sekoj od nas, oddelno. Taa }e bide kniga {to }e ne kori i prekoruva; koja }e ne potsetuva i opomenuva; kniga koja }e ne vodi, pou~uva i kaznuva. Kniga-spomenik, i na Nemakedoncite i na Makedoncite koi ja qubea Makedonija - otkrivaj}i ja.

Taa kniga nema da bide nitu antologija, nitu enciklopedija, nitu istorija, nitu zbirka na dokumenti, tuku se ova - zaedno! Zbor i misla koi postojano }e te~at od minatoto nakaj idninata. Ne kniga so to~ka tuku - otvorena kniga, koja postojano }e ja dopi{uvaat potomstvata so misla, so svoe pismo i svoj opit. Taa kniga }e bide i na{e sveto pismo i na{ zavet, kniga {to }e gi po~ituva bo`jite zapovedi i }e bide dopolneta so nekolku na{i makedonski zapovedi. Idniot vek, pou~uva{e Malro, }e bide vek na religijata ili - nema da ne bide. Nema da bide sovr{ena. ]e sodr`i mnogu mudrosti i po nekoja besmislica; vo nea }e ima mnogu soni{ta, no i mnogu - gor~ini.

Taa kniga nema da bide golema: ~ovek }e mo`e da ja ponese so sebesi, da ja podari na sveden. Taa kniga }e bide na{ duhoven kalendar. Vo toj kalendar, me|u drugite praznici, najgolem i najpo~ituvan od site }e bide Denot na razdelenite! Na toj den }e se sobirame site, se razbira tuka, vo Makedonija. Dokolku, skraja da e, na{iot kraj ve}e zapi{an me|u yvezdite vreme e na svetot da mu ostavime barem kniga za sebesi! Kniga-sopstvena ispoved.

Makedonija e golemo istorisko iskustvo. Zemja koja pottiknuva visoki meditacii, za{to retki se narodite koi nastradale i koi site stradawa gi nad`iveale na tolku dostoinstven na~in, kako {to toa go nad`ivea na{iot makedonski narod! Niz sopstvenata arheologija {etame niz bezbrojni epohi; koja od koja pozagado~na! Zo{to da ne kanonizirame svoja makedonska biblija? Kakva Makedonija bez makedonsko nacionalno edinstvo i kakvo nacionalno edinstvo - bez nacionalna programa? Edna takva nacionalna programa {to }e izgradi svest za edinstvo na na{iot fragmentariziran kulturno-istoriski prostor i vreme. Sto`erot na taa svest i natamu }e ostane - makedonskiot jazik!